ХОД У МЕСТУ: ГОДИШЊИЦА МАСОВНОГ УБИСТВА У РИБНИКАРУ
„Причу о проблему са насиљем не треба гурати под тепих, јер неће проћи само од себе.“
Овако размишља Весна Војводић Митровић, наставница српског језика у средњој стручној школи у Београду годину дана након масовног убиства у школи „Владислав Рибникар“.
„Та способност и свесност да насиље не треба прикривати или гурати под тепих, занемаривати, очекивати да ће само од себе да прође, да нестане, који су му облици препознатљиви, који су прикривени, како ми треба да реагујемо у изазовним ситуацијама.. То су теме на којима сам и ја и многе моје колеге истрајно радили“, сматра Војводић Митровић.
Наставница је српског језика у Средњој геолошкој и Хидрометеоролошкој школи Милутин Миланковић у Београду. Отвореност средњошколаца којима предаје да о насиљу говоре и способност да га препознају, међутим, истиче као једину позитивну ствар у протеклих годину дана.
„Нисмо као друштво успели да остваримо и загарантујемо безбедност ученика“, оцењује Војводић Митровић.
PRVOMAJSKI PROGLAS
Dragi članovi i članice Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, dragi prijatelji, srećan nam Prvi maj – Međunarodni praznik rada, naš praznik!
Ove godine, Prvi maj obeležavamo pod sloganom „Za demokratski i radnički restart“, na platou kod spomenika Dimitriju Tucoviću. Važna je simbolika u tome što se okupljamo kod spomenika čoveku koji je jedan od prvaka socijaldemokratije u Srbiji, borac za radnička prava, za pravdu i jednakost i koji je inspiracija svima koji žele da se bore za progresivne ideje.
[N1] МАЈКЕ УБИЈЕНИХ ДЕВОЈЧИЦА У РИБНИКАРУ: ТРЕЋЕГ МАЈА СРБИЈА ЈЕ МОРАЛА ДА СТАНЕ – ГОДИНА БЕЗ ИСКОРАКА
Ускоро се навршава годину дана од масовних убистава која су се 3. и 4. маја 2023. десила у Основној школи „Владислав Рибникар“ и селима Мало Орашје и Дубона. У само два дана, изгубљено је 19 живота, а 18 је рањено. Годину после трагичних догађаја, још се као друштво нисмо суочили са њима, нити је ико преузео одговорност. Ништа се није променило. Србија је морала тада да стане јер је то била последња шанса да друштво да направи искорак, рекле су Нинела Радићевић и Миланка Негић, мајке убијених девојчица Ане Божовић и Софије Негић на трибини „Школа за све нас“ у Новом Саду.
„Трећи мај је био последња шанса друштва да да направи искорак, да буде изнад политике. Тог 3. маја свако у земљи је морао да стане и каже – чекај, ми смо дошли у ситуацију да нам децу убијају у школи. Свако је морао да дигне глас и каже – не може! Моја Ана је убијена јер је била дежурна, а Софија јер је истрчала из фискултурне сале да види шта се дешава. Обе су случајно биле ту, и на жалост то је могло је сваком детету да се деси. И зато је Србија морала да стане, морало је све да стане, да се та енергија осети, да је осети и власт и да схвати да то тако даље не може“, рекла је рекла је Нинела Радићевић, мама убијене Ане Божовић.
РЕГИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА СИНДИКАТА У ПРОСВЕТИ
Регионална конференција на тему „Грански колективни уговор за област просвете – упоредна искуства“ одржана је 23. априла у Подгорици. Конференцију је организовао Синдикат просвете Црне Горе уз финансијску подршку Solidarity Centar, а учешће су узели представници синдиката образовања са подручја Балкана.
Конференција је уједно била прилика да се окупе синдикални лидери са подручја Балкана како би додатно развили и учврстили постојећу регионалну сарадњу и разумевање између синдиката образовања са подручја Балкана. Један од главних циљева конференције је размена искустава и информација о правима просветних радника са подручја Балкана кроз анализу гранских колективних уговора у области образовања. На конференцији је закључено:
– Синдикати образовања са подручја Балкана су сагласни да појачају и интензивирају сарадњу и размену искустава на свим нивоима и о свим проблемима који се тичу запослених у просвети;
– Синдикати просвете ће се и даље борити за побољшање материјалног и социјалног статуса свих запослених у просвети, са посебним освртом на бенефите за чланове синдиката;
– Побољшати информисаност свих чланова синдиката о резултатима које је остварио синдикат;
– Стална обавеза свих повереника синдиката и чланова синдиката је едукација (тренинг), како бисмо боље познавали законску регулативу;
– Синдикати морају ићи у сусрет проблемима у образовању и нудити боља решења, како би образовни систем био што квалитетнији због добробити ученика, родитеља, па и самог друштва.
САСТАНАК ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ ШУ БЕОГРАД
У Дому ученика средњих школа „Патријарх Павле“ 20.04.2024.године (са повереништвом кога представља Главна повереница Ана Хрњак) одржан је састанак повереника ШУ Београд.
У конструктивном и критичном тону анализиране су прошлогодишње активности ГСПРС и УГС НЕЗАВИСНОСТ. Достављени су предлози (о којима ће се одлучивати на вишим органима ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ), на који начин би се унапредио матријални положај и спречило угрожавање угледа, части и достојанства запослених у образовним установама.
Присутни су исказали нескривено задовољство реализацијом Семинара „Како до борбеног синдиката?“, у организацији Радничког гласа. Едукатори: С. Атанасовски и М. Меденица су кроз савете и радионице указали на концепте који воде успешним акцијама.
Истичемо само неке:
- Разговори на радном месту граде синдикат: они морају да граде односе поверења и да буду место преузимања одговорности!
- Наши циљеви нас вуку напред: дефинишимо их тако да артикулишу незадовољство, јачају нас и граде синдикат!
Спремамо се за наредне успешне акције!
Ружица Тодић Брдарић, потпредседница
ВЕЛИКА ПЉАЧКА ПРОСВЕТАРА: ДРЖАВА ПОНИЖАВА ОНЕ КОЈИ НАМ УЧЕ ДЕЦУ
Извор: НИН
Професорска колонија, делић Београда омеђен улицама Цвијићевом, Чарлија Чаплина и Здравка Челара – један од најлепших за живот у центру града – састоји се највећим делом од кућа чија појединачна вредност није мања од пола милиона евра. Име је добила по томе што су се у том крају кућили угледни српски професори, наставници и учитељи, а нашао би се ту и покоји лекарски дом. Да би данас наставник са факултетским образовањем купио кућу у Колонији, требало би да ради 64 године. Да не једе, нити да има било какве друге трошкове, наравно.
Овај податак најбоље говори о томе у какво је стање држава довела просвету. Најгоре од свега је што тренд пада плата просветних радника у односу на просечну плату у Србији траје већ годинама, а у односу на просечну плату у јавном сектору нема смисла уопште говорити.
Просветари су 2023. годину завршили с просеком од 76.062 динара, што је безмало 10.000 динара мање од републичког просека који износи 86.007 динара. Разлика је 2019. године била 703 динара, годину дана касније 978, 2021. године 3.814 динара, 2022. године 8.539, да би прошле године скочила на 9.945 динара. Веома лош тренд за оне који нам уче и васпитавају децу је очигледан и јасно показује да је образовање запостављено. Ако се све ово зна, не чуди чињеница да се број бруцоша на наставничким смеровима на Математичком и Физичком факултету једва броји прстима две руке, што ће за директан резултат имати да већ за неколико година овим предметима неће имати ко да нам учи децу. А даље је пут познат, када нема довољно возача аутобуса, медицинских сестара или чистача, ту су људи из Индије и Непала, држава које се налазе на четвртом и петом месту оних чијим је грађанима Србија прошле године издала највише радних дозвола. Тако ће бити и у образовању.
